Tajna
Tajna
Kiša mi prija, prati moja osećanja.
U sobi je toplo: skidam kaput, mokar je.
Ogledalo mi smeta, vidim svoj odraz,
Ali u njemu se ne prepoznajem.
Ono vidi moj lik, ali ne i srce.
Deluje mi kao šaka laži.
Pored su ruže, koje više nemaju boju.
Podsećaju me na vreme koje prolazi.
Meni treba vreme, ali ono se ne kupuje.
Ono samo prolazi.
A ja čekam.
Još uvek čekam.
A ne znam ni koga, ni šta.
Osim samožaljenja, ništa drugo ne osećam.
I lažne utehe da verujem u nešto
Što nikada nije ni postojalo.
Tišina je sve glasnija a to mi smeta.
Gledam kroz prozor.
I ono je ogledalo, ali za beskonačnost.
Odnosi tugu i donosi zaborav.
Gledam staklo, po njemu kapi kiše.
I kajem se.
Kajem se zbog reči koje sam izgovorila,
Kajem se zbog reči koje sam prećutala.
Žalim za pravim rečima kojih nisam mogla
da se setim tada.
Ustvari, nisu ni postojale prave reči.
Sve je i mnogo pre toga ličilo na kraj.
To je samo lažna nada da bi reči nešto
promenile.
Tražimo poentu na kraju drame,
a ne shvatamo
Da je često možemo prepoznati na početku.
Kiša je prestala.
I ona ima svoj kraj.
Ali, da li postoji kraj kada je vreme
beskonačno?
Shvatam da mi osećanja ne dozvoljavaju da
vidim stvarnost.
U toj zabludi, uvek se odričemo svoje
krivice
I tražimo je u nekom drugom.
Tražimo spas u nečemu,
Što nas možda nikada ne bi spasilo.
Kroz glavu mi prolazi pitanje:
Ne. To je odgovor.
Zašto se toliko trudimo da ostanemo u
nečijem životu, nezvani?
Kiša opet počinje.
U novom saznanju, koje me je ispunilo
Sve je drugačije, kao da je prošla večnost
A ne tek koji sat.
Kraj je samo naličje,
Pravo lice je početak.
I sve mi odjednom poprima novi izlged i
smisao.
Tišina mi više ne smeta, ona sada donosi
mir.
I srce se smirilo,
A ja sam pre koji tren poželela da ga
nemam.
Ponovo pogledam u ogledalo.
Oči su mi zasijale.
Znam, opet me vara.
Pokazuje ono što sama hoću da vidim,
A ja vidim kako ispraćam tvoje ime,
I ostaje u srcu samo kao posveta.
Čarobna je ova tajna koju sama uspeš da
otkriješ.
I čuvaš je kao spas.
Ako ti opet, kojim slučajem, zatreba.
- 2020
